У периоду измедју два рата младеж у Лаћарку је била укључена у више спортских дисциплина, а најпопуларнија је био фудбал. Августа 1928. године гимназијалци из Лаћарка, радници „Варде’’ и приватне занатлије су основали фудбалски клуб.Прво игралиште се налазило на садашњој локацији Дома културе. Оснивачи клуба били су : Јова Лазаревић- Думер, Рада Симуновић-Сеља, Добра Кличковић, Мија Коњевић и Јова Вујић. Први голман је био Мауер. Бекове су играли Рада Симуновић и Тома Мауер. У халф линији су играли Фановић и Павковић, у навали Јова Лазаревић, Мија Коњевић (први капитен ФК ЛСК) и Рајко Јовчић.
Спортска опрема је тада била комбинација црних кошуља и белих копачки, а први дресови су били црно-зелене боје.
Сменом генерације 1937. године формиран је нови састав фудбалског клуба, пошто су старији фудбалери престали да играју.
Нову поставу и генерацију клуба чинили су: Брата Рихтарић, Живко Скакун, Стева Марушић, Нега Штрбачки, Лаза Јочвић, Штефика Керн и други. Тадашњи одбор фудбалског клуба сачињавали су: Иван Рихтарић, Никола Керн и Божа Коњевић. У то време одиграна је утакмица у Лаћарку са Југославијом из Београда.
Место садашњег игралишта добијено је од православног свештеника у Лаћарку, Милорада Вукајловића, без икакве надокнаде.
У Лаћарку се фудбал играо и за време Другог светског рата са „Викторијом’’ коју су основали фолксдојчери. После рата 1945. године, за фудбалски клуб играју омладинци, шеснаестогодишњаци: Б. Миловац, М. Влаовић-Леле, Б. Лађиновић- Цабер, М. Витасовић, Ж. Косановић и други. У тешким и сиромашним послератним временима фудбалери нису имали никакву опрему.
Постоји прича да се по фудбалску лопту у то време ишло у Србију код неког повратника из Немачке . Тада су по лопту Ишли : Мићан Нинковић, Миленко Влаовић-Леле, Сава Нинковић и чика Лазо Шеико, који је са истим био у Немачкој те је знао за лопту. Договор је био да се лопта преда на Сави, за канту масти и једну полу сланине. Власник лопте није хтео да је да све док му Мићан Нинковић не скине своје „гојзерице’’. Мићан је са друговима у Лаћарак стигао бос, али је донета фудбалска лопта.
Период од 1945. до 1950. године био је период превирања у фудбалу Лаћарка. Поред Лаћарачког клуба 1947. године основан је и ФК „Раднички’’ за који су играли радници Дрвног комбината „Варда’’. Године 1949. ова два клуба се фузионишу, а сезоне 1950/51. се поново оснива ФК „Дрводељац’’ од стране радника „Варде’’.
Фудбалски клуб у Лаћарку и даље егзистира и игра у вишем рангу све до сезоне 1962/63. када се поново фузионишу у нови клуб прво под именом „Дрводељац’’ па „Варда’’ и најзад ФК „ЛСК’’. Од 1963. године до сезоне 1967/68. ФК „ЛСК” се такмичи у Јединственој војвођанској лиги. Од сезоне 1968/69. ФК „ЛСК’’ се такмичи у Новосадско-Сремској зони све до сезоне 1972/73., од када се такмичи у Сремској лиги све до 1978. године. Од 1978. до 1992. године ФК „ЛСК’’ се такмичи у Новосадско-Сремској зони, да би се од 1992. до 1995. године такмичио у другој Војвођанској лиги група-исток. Од 1995. године ФК „ЛСК’’ се такмичио у Сремској лиги и ВФЛ ,,Југ”.
Зелени се данас такмиче у МОЛ лиги „Срем“ – „Запад“.